做人，
良心不能丢，
诚信不能无。
有良心，才能得人心，
讲诚信，才能被人信！
Nedavno, temperatura se menja ujutro i vece, bojim se zapravo ova iznenadna promena temperature, svaki put kada udari na hladnocu, kao u srcu teške blok leda, drhtavica, bojim se ovaj put Dovedite muke.
Zivot je uvek bio nezadovoljavajući, prirodno razumem taj u poslednjih nekoliko godina, iz ničega da se dopadnemo stvari da udobno, da ne razgovaramo o smeh.
Ovde sam, kao u egzilu, napuљtene Ronin, za ovo, ja nikada imati raskomadam radost, svet je neku preporuku za udobnost i jednostavnost život, niko nije spremna da podnese vetar i sneg.
Divim Li Bai poemu vina sličnosti Tianya, zahvalan sam Tao Yuanming vrstama Bin Nanљan, laganu, ali cenim telo u hramu, Jiangshan od do prinčevih će faza, ali ne cenim slomljena Mao Du Fu od strane su zamrznute, tvoje srce je u svetu naučnici, takođe ne povratne hranu i odeću bez ali brinem.
Stoga, ovaj svet, kakav stav, šta je posvetio od srca, nego i u sit, u suprotnom kraju Du Fu ljudi, govori o kakva ambicija, govori o kakva ideali postali su prazne reči.
Život nije najbolje, ništa više nego u pravu, novac, osećanja, slobodu i odeću kada imam broj, mislim da mnoštvo nije najbolji koji imam da okupiraju pola, ne znam kakav pusti me u raznim životare preživela do sada.
Misli na mlade, paranoidni „male planine”, glavni, mislim da je to odrasti je lista široko more za ronjenje, nebo visoko kao ptica muva, ova ideja u razvoju godine postepeno provedene, potpuno je ubijen u kolevci, moramo misliti na svetu je predobro, tako da zanemarivanje sopstvene je samo kofa.
Ovih dana, na kraju je navikla da odgovor, kompromis, svi napori su ovladali diplomu, ne želite, možda ljudi su tako, Saznajte da raste nije potrebno da iskusim mnoge poteškoće, ali srca patnju malo gubitak otpor, na kraju je svedeno na obične ljude.
Rekoh, radije bih na svetu, volim zivot, mislim o uspehu, misli se na Wang Guozhen stvarno ljubavni život je rekao da „Ne ћelim da nasledi od odabiru udaljenosti, a onda samo suđenja i poteškoće”, kad ja nisam pitao, vetar duva, sunce i kisa, u potrazi za konstantnoj potrazi.
Sam kroz mnoge glasine, iskusio sam mnogo bola, preko pola od Kine, htela sam da bude dan bolje, ali, na nepravdu naivna, mogu da razumem poslovanje svake osobe je drugačije, ali ne mogu da razumem zašto svakoj osobi priliku da imaju dan razliku.
Užurbani grad su svi čezne za cilj, ali postoje mnogi prosperitetna iza opstanak naroda, dan i noć posla, ali u zamenu za plata je skromni sirotinju, ne znam koliko ljudi kao ja, ja ne saoseжam sa drugima, takođe ne treba simpatije.
Grad je nebo je predivno, ulice grada su prelepe, gradskih srca nisu tako dobre, ne znam kako dobro čisto srce u mulja Ne zagadili, te mogu videti svi su sebičnost, sve je ružno lice, ali i dalje može rešiti problem, svet ne nedostaje šlag na tortu, je teško ispuniti.
Laganu godina, mnogi ljudi kao u pukotine u opstanak korov, očajnički da raste, samo zbog sunca i kiše, i ja sam takođe član svet smrtnika, i konstantno raste, samo živjeti ne ta
不知觉，已经在北京生活了将近一个月了。可能对于很多人来说，北京是个令人向往，充满着神秘色彩的地方。可是对于我来说，就是一个决定下，无奈的抉择。因为在我来北京之前，我还在为着实习的工作，而到处去面试。
正如有句话说的好，二十几岁的年轻人，正是出去闯天下的时候，二十几岁不去闯天下，以后就会和常人一样，为着生活而生活。对于现实的我来说，出于对未来的考虑，对父母的考虑，对身边的人的考虑，我一个人来到了这个充满忙碌的世界里，勉强的被接受。二十几岁的我，能做些什么？我曾认真的想过，对于我来说，一个刚刚毕业的大学生，初出茅庐的小伙子，这样的我，进入社会，我能做些什么。和其他人一样，找一个普普通通的工作，将就着过着生活。那不是我想要的，我曾经说过，我会给自己五年的时间去拼搏出一片属于我的天下。那时的我，不在为生活的脚步而牵扯，那时的我可以带着父母，家人去想去的地方，不在会为那一顿父母觉得很贵的饭菜而去选择饿着肚子，我不舍望有对少钱财，只希望在父母健在的时候，有更多的时间去陪他们。
在我来北京之前，在我还在城市的各个地方为着面试而四处奔波的时候，这时候，和我一个宿舍的舍友传来捷报，起薪5k。我一下子，醒悟了，同样的我。为何不去像他们一样的去拼一下。去经历一下四个月的提升，去为未来，做好准备。
那时的我才看到，为来的我该是个什么的样子。未来的社会，未来的工作会是个什么的样子。有人说：年轻人，一定要在二十几岁的时候，就看到几年后，十几年后，甚至几十年后的社会，自己，家人会是什么 的样子。虽然现在的我，只能模糊的看到几年后的样子，但我相信现在我的这个决定是正确的，未来我的生活，也会因为这个决定而改变。我相信，未来的我会追的上我，任何一个同学的生活。不敢说是物质上超越，至少不会差多少的。
为来的我们，能够还会聚在一起的，相信就是生活上，工作上都还过的去的人。
我更相信，为来的我们IT的几个人，会越来越好。因为我们做出来别人不敢做的决定，因为我们都看到了为来的社会会发展成什么样子。我相信，我会过上我希望的生活，钱够用就好，用最多的时间去陪自己的家人，去让父母快乐。
我很早的时候，就有一个愿望。就是去到只能在电视上看到的北京看一看。
并且，带上自己的父母。那时的自己，想到的时，自己在北京已经有了稳定的工作，有那个能力。现在的我正在走着我所想好的路线，北京我已经来了，天安门，我也看了。下面就是，稳定的工作，和让在遥远的天边的父母家人接过来一起看一看。
父亲曾经说过，一辈子闯东闯西的，就是北京没有去看过。或许，这对于父母来说，这是一种情结吧，对于我来说，这是我必须做到的事，也是我为父母做的第一件可以很快就可以实现的事吧。
北京，一个让人很不想在这里生活的地方。但是为了未来的自己，我只能这样抉择，虽然有些无奈，但我相信我的选择。
我知道，五年后的我会完成那些曾经默默许下的诺言。
北京，我本不想来漂泊，但我相信不管是在哪里。我都会闯出属于我的一片天。
我本不想漂泊，但我相信我的抉择。
نافذة قو، ليلة رائع، صب في شادي، على الرغم من رائعة، لكن من الصعب تغطية مدينة تعب. ربما الضوضاء خلال النهار والنابضة بالحياة، بعد يوم من الهسهسة، هادئة تدريجيا إلى أسفل. تدفق الهواء لم يعد لا يهدأ، فقط الباردة والهادئة، حداد ومي، تحتاج إلى الارتياح. السماء، بلده صغيرة، ليلة السوق بذلك، كيف يمكن الناس الاستثناء. حتى في هذه ليلة، جلست أمام جهاز الكمبيوتر، ومن ناحية التحرك، وصوت اثيري, عقص.
الاستماع بعناية ومثل نضارة في ضوء القمر تتدفق بهدوء، ومثل الفاتيكان تشبه الصوت في الجبال المعبد القديم في ضرب هادئة، أكثر على امرأة قديمة في الستار خدر نفخة حنون، التجربة، مثيرة للاهتمام. ومع مرور الوقت، رشقات الرياح من النافذة، التي لا ترتعش الدب، بيت الموسيقى ضبابي وواضحة وميسرة حول القلب. فالليل أكثر وحيدا، القلب أكثر ثابتة، ممهدة طيات الأمور مؤقتاً. ولكن تحت هذه الطريقة العقلية، فإنه ليس وقت المناسب بالنسبة لي أن يكون انتعاش الأخيرة.
منذ أول أيام العام الجديد، هو يبتعد في الوقت، ولكن أنا كسول تدريجيا. تحدث منطقياً، الانضباط الذاتي للي، ينبغي أن لا توجد ظاهرة الكسل. أوقات الفراغ أحياناً 'تشينغ هوان'، يمكن فقط اندفاع مؤقتة لنقل فقط، نتيجة لفترة طويلة لضبط، كل شخص كسول مضاعف. ثم، في نهاية عمل تراكم الأعمال المنزلية، الإنسان يتعلق بالعلاقات، التدريب على المهارات اللازمة، وهذه أكثر جعل القلب أسوأ. وكان القلب مثل الندى صباح اليوم، الآن مثل الغبار اللؤلؤ.
诚信是什么？
诚信是一个人的口碑，
诚信是一个人的名片，
诚信是换取信任的凭证，
没有了诚信，
生意上赚不到利润，
生活中得不到帮助，
一辈子积不了好名。
诚信不值钱，却用钱买不来。
诚信不是金，却贵重胜黄金。
诚信就像一张纸，皱了难抚平。
诚信就像一面镜，碎了难拼凑。
1
第一，路边随便什么东西，从板砖到垃圾桶盖都能成为他们手里的武器，挥舞得呼呼作响犹如尚方宝剑；
第二，她发现自己看得还挺入迷，并不想走。
按照常理来说，这时候有人横空降临搞事，她应该头也不回地拔腿就跑——
但是当她的余光瞥见那个叫艾佳的少年跳到墙上一个借力上来一脚勾住对方的脖子直接把他勾了个狗啃屎稳稳踩在地上时，她整个人都惊呆了：像他妈看武侠片一样，简直无敌！
跟在他身后的两个小马仔只需要站在后面跟着虚张声势就可以了，因为他看上去一个人就能打三个——拳头挥下去毫不留情，之前为首问今阳要钱的那个家伙被打得满地找牙，手里还死死地握着那一叠今阳之前递给他的人民币，今阳怀疑可能正是因此而影响了他的发挥……
人为财死。
鸟为食亡啊。
“艾佳！你他妈不是毕业了吗！不是走了吗！”
“走？走去哪？！老子在大一宿舍叉腰往那一站就能看到高三时候坐过的桌子！平移几百米也算走？”
“……我去你妈！”
“去我妈也没用，这条街还是老子说的算！”
一阵乱七八糟的叫骂，当艾佳翻身去找另外个小喽啰麻烦时，亡命鸟抹抹嘴吐出一颗带血的牙摇晃着爬起来，目光停留在了不远处一根木棍上——大概是附近哪家装修留下的装修废料，木棍上还带着几颗钉子……
眼神儿一狠，他踉跄着向着那木棍伸出手——
今阳看着背对着这只亡命鸟毫不知情的少年，低低尖叫一声，在艾佳听见她的尖叫被吓得哆嗦了下回过头来的同时，正好看见少女抬起价值二千块的小皮鞋狠狠踢向亡命鸟的双腿之间，那人猝不及防应声倒下，带倒一大排垃圾桶，发出“轰隆”一声巨响！
不远处缠斗中的几个人闻声不约而同地停了下来，此时艾佳正骑在一个人的身上拎着他的领子，拳头悬在半空也是看直了眼——
只见那个女生废了人家命根子，还稳稳站在垃圾桶前，垃圾桶翻倒扣过来，里面的垃圾几乎将她埋了起来……
她伸手，面无表情地将头顶上飘落的垃圾袋拿下来。
然后用脚拨弄开那些垃圾，然后弯下腰，将厚厚一沓人民币从那个躺在地上呻.吟的小混混手里抽出来。
艾佳：“……”
扔垃圾似的将手里还没来得及揍的家伙扔掉，艾佳站起来，同时见到不远处那个少女低下头，从书包里掏出一包纸巾，丹顶鹤似的单脚勾起，原地小幅度跳着，用一张纸巾认认真真地擦了擦自己的制服皮鞋……
小短裙在她小小跳跃之中，翻成好看的波浪。
短上衣衬衫透着光，隐约可见薄薄的布料之后纤细的腰迹曲线，伴随着她的跳动，胸前——
呃。
那简单的项链从她敞开的领口滑落出来，细腻的白金链勾勒着锁骨线条，夕阳之下，金属光泽有些晃眼。
少年微微眯起眼。
意识到自己不好再继续盯着看下去，艾佳拧开脸，皱起眉，开口时语气恶劣且不耐烦：“你怎么还在？”
听到脑袋顶上少年语气不太好的提问，今阳微微愣怔，抬起头看了他一眼。
然后把纸巾规规矩矩扔进已经翻倒在地里面只有空气的垃圾桶里，理直气壮道：“你救了我，我要是跑了，多不义气。”
她的声音四平八稳，清脆，冷淡。
艾佳以为自己白学了十八年的中文，以至于他是不是搞错了她刚才说话里的意思——
哈？义气？
今阳见少年站着不动，看了看自己手里那一沓人民币，一脸冷静加真诚：“谢谢你，你来的很及时作为酬谢，这些钱都给你。”
艾佳：“什么？”
艾佳一下子没反应过来。
那张前一秒还像是恶鬼阎罗似的脸上难得出现瞬间愣怔，看着站在一堆 第一，路边随便什么东西，从板砖到垃圾桶盖都能成为他们手里的武器，挥舞得呼呼作响犹如尚方宝剑；
第二，她发现自己看得还挺入迷，并不想走。
按照常理来说，这时候有人横空降临搞事，她应该头也不回地拔腿就跑——
但是当她的余光瞥见那个叫艾佳的少年跳到墙上一个借力上来一脚勾住对方的脖子直接把他勾了个狗啃屎稳稳踩在地上时，她整个人都惊呆了：像他妈看武侠片一样，简直无敌！
跟在他身后的两个小马仔只需要站在后面跟着虚张声势就可以了，因为他看上去一个人就能打三个——拳头挥下去毫不留情，之前为首问今阳要钱的那个家伙被打得满地找牙，手里还死死地握着那一叠今阳之前递给他的人民币，今阳怀疑可能正是因此而影响了他的发挥……
人为财死。
鸟为食亡啊。
“艾佳！你他妈不是毕业了吗！不是走了吗！”
“走？走去哪？！老子在大一宿舍叉腰往那一站就能看到高三时候坐过的桌子！平移几百米也算走？”
“……我去你妈！”
“去我妈也没用，这条街还是老子说的算！”
一阵乱七八糟的叫骂，当艾佳翻身去找另外个小喽啰麻烦时，亡命鸟抹抹嘴吐出一颗带血的牙摇晃着爬起来，目光停留在了不远处一根木棍上——大概是附近哪家装修留下的装修废料，木棍上还带着几颗钉子……
眼神儿一狠，他踉跄着向着那木棍伸出手——
今阳看着背对着这只亡命鸟毫不知情的少年，低低尖叫一声，在艾佳听见她的尖叫被吓得哆嗦了下回过头来的同时，正好看见少女抬起价值二千块的小皮鞋狠狠踢向亡命鸟的双腿之间，那人猝不及防应声倒下，带倒一大排垃圾桶，发出“轰隆”一声巨响！
不远处缠斗中的几个人闻声不约而同地停了下来，此时艾佳正骑在一个人的身上拎着他的领子，拳头悬在半空也是看直了眼——
只见那个女生废了人家命根子，还稳稳站在垃圾桶前，垃圾桶翻倒扣过来，里面的垃圾几乎将她埋了起来……
她伸手，面无表情地将头顶上飘落的垃圾袋拿下来。
然后用脚拨弄开那些垃圾，然后弯下腰，将厚厚一沓人民币从那个躺在地上呻.吟的小混混手里抽出来。
艾佳：“……”
扔垃圾似的将手里还没来得及揍的家伙扔掉，艾佳站起来，同时见到不远处那个少女低下头，从书包里掏出一包纸巾，丹顶鹤似的单脚勾起，原地小幅度跳着，用一张纸巾认认真真地擦了擦自己的制服皮鞋……
小短裙在她小小跳跃之中，翻成好看的波浪。
短上衣衬衫透着光，隐约可见薄薄的布料之后纤细的腰迹曲线，伴随着她的跳动，胸前——
呃。
那简单的项链从她敞开的领口滑落出来，细腻的白金链勾勒着锁骨线条，夕阳之下，金属光泽有些晃眼。
少年微微眯起眼。
意识到自己不好再继续盯着看下去，艾佳拧开脸，皱起眉，开口时语气恶劣且不耐烦：“你怎么还在？”
听到脑袋顶上少年语气不太好的提问，今阳微微愣怔，抬起头看了他一眼。
然后把纸巾规规矩矩扔进已经翻倒在地里面只有空气的垃圾桶里，理直气壮道：“你救了我，我要是跑了，多不义气。”
她的声音四平八稳，清脆，冷淡。
艾佳以为自己白学了十八年的中文，以至于他是不是搞错了她刚才说话里的意思——
哈？义气？
今阳见少年站着不动，看了看自己手里那一沓人民币，一脸冷静加真诚：“谢谢你，你来的很及时作为酬谢，这些钱都给你。”
艾佳：“什么？”
艾佳一下子没反应过来。
那张前一秒还像是恶鬼阎罗似的脸上难得出现瞬间愣怔，看着站在一堆
诚信究竟是什么？
诚信就是：言出必行，说话算数。
诚信就是：说到做到，绝不糊弄。
诚信就是：一言既出，驷马难追。
诚信就是：许下诺言，必须完成！
诚信体现一个人的品行好坏，
诚信见证一个人的信誉如何。
有诚信的人，
受到别人尊重，
得到别人信任，
缺钱时，别人敢借，
合作时，别人敢随！
Nedavno, temperatura se menja ujutro i vece, bojim se zapravo ova iznenadna promena temperature, svaki put kada udari na hladnocu, kao u srcu teške blok leda, drhtavica, bojim se ovaj put Dovedite muke.
Zivot je uvek bio nezadovoljavajući, prirodno razumem taj u poslednjih nekoliko godina, iz ničega da se dopadnemo stvari da udobno, da ne razgovaramo o smeh.
Ovde sam, kao u egzilu, napuљtene Ronin, za ovo, ja nikada imati raskomadam radost, svet je neku preporuku za udobnost i jednostavnost život, niko nije spremna da podnese vetar i sneg.
Divim Li Bai poemu vina sličnosti Tianya, zahvalan sam Tao Yuanming vrstama Bin Nanљan, laganu, ali cenim telo u hramu, Jiangshan od do prinčevih će faza, ali ne cenim slomljena Mao Du Fu od strane su zamrznute, tvoje srce je u svetu naučnici, takođe ne povratne hranu i odeću bez ali brinem.
Stoga, ovaj svet, kakav stav, šta je posvetio od srca, nego i u sit, u suprotnom kraju Du Fu ljudi, govori o kakva ambicija, govori o kakva ideali postali su prazne reči.
Život nije najbolje, ništa više nego u pravu, novac, osećanja, slobodu i odeću kada imam broj, mislim da mnoštvo nije najbolji koji imam da okupiraju pola, ne znam kakav pusti me u raznim životare preživela do sada.
Misli na mlade, paranoidni „male planine”, glavni, mislim da je to odrasti je lista široko more za ronjenje, nebo visoko kao ptica muva, ova ideja u razvoju godine postepeno provedene, potpuno je ubijen u kolevci, moramo misliti na svetu je predobro, tako da zanemarivanje sopstvene je samo kofa.
Ovih dana, na kraju je navikla da odgovor, kompromis, svi napori su ovladali diplomu, ne želite, možda ljudi su tako, Saznajte da raste nije potrebno da iskusim mnoge poteškoće, ali srca patnju malo gubitak otpor, na kraju je svedeno na obične ljude.
Rekoh, radije bih na svetu, volim zivot, mislim o uspehu, misli se na Wang Guozhen stvarno ljubavni život je rekao da „Ne ћelim da nasledi od odabiru udaljenosti, a onda samo suđenja i poteškoće”, kad ja nisam pitao, vetar duva, sunce i kisa, u potrazi za konstantnoj potrazi.
Sam kroz mnoge glasine, iskusio sam mnogo bola, preko pola od Kine, htela sam da bude dan bolje, ali, na nepravdu naivna, mogu da razumem poslovanje svake osobe je drugačije, ali ne mogu da razumem zašto svakoj osobi priliku da imaju dan razliku.
Užurbani grad su svi čezne za cilj, ali postoje mnogi prosperitetna iza opstanak naroda, dan i noć posla, ali u zamenu za plata je skromni sirotinju, ne znam koliko ljudi kao ja, ja ne saoseжam sa drugima, takođe ne treba simpatije.
Grad je nebo je predivno, ulice grada su prelepe, gradskih srca nisu tako dobre, ne znam kako dobro čisto srce u mulja Ne zagadili, te mogu videti svi su sebičnost, sve je ružno lice, ali i dalje može rešiti problem, svet ne nedostaje šlag na tortu, je teško ispuniti.
Laganu godina, mnogi ljudi kao u pukotine u opstanak korov, očajnički da raste, samo zbog sunca i kiše, i ja sam takođe član svet smrtnika, i konstantno raste, samo živjeti ne tako me je sramota.
Život je naišao na razne loše, neka ljudi nepodnošljiva teret, pirinač youyanjiangcu caj postao ekstravagantni, više mi siromaštva života ljudima u psihološke i fizičke patnje.
Ja sam ne samo osoba koja može da se žale, zavaravajte će ujedem zub da se iskupim, znam da je život se ne buni možete razmenjivati za sreću.
2012, proveo sam najteži dani u srednjoj školi, u to vreme jer prve dve godine nisam mogla naučiti, tako da je ovo drugo studijom primamljivije, studirao sam beskrajno svaki dan, samo da se iskupim jednom zabavno dostignuća remenik kriv za grešku, svaki dan da naučite dva sata ujutro, a drugi dan pospana i probuditi da biste saznali.
Nikad ne prigovaram na one dane, nisam mislila da je život je da uživate, život je teže, takođe je vrsta interpretacija života.
Dok sam odrastala pustije, izgleda da sam naći osoba može biti otvoreno, komunikacija između ljudi čvrsto oko novac i slavu. U stvari, koji ne želite da ekstravagantan život, koji ne žele živjeti u komforu velikih kuća, koji ne žele da bogati svet.
不知觉，已经在北京生活了将近一个月了。可能对于很多人来说，北京是个令人向往，充满着神秘色彩的地方。可是对于我来说，就是一个决定下，无奈的抉择。因为在我来北京之前，我还在为着实习的工作，而到处去面试。
正如有句话说的好，二十几岁的年轻人，正是出去闯天下的时候，二十几岁不去闯天下，以后就会和常人一样，为着生活而生活。对于现实的我来说，出于对未来的考虑，对父母的考虑，对身边的人的考虑，我一个人来到了这个充满忙碌的世界里，勉强的被接受。二十几岁的我，能做些什么？我曾认真的想过，对于我来说，一个刚刚毕业的大学生，初出茅庐的小伙子，这样的我，进入社会，我能做些什么。和其他人一样，找一个普普通通的工作，将就着过着生活。那不是我想要的，我曾经说过，我会给自己五年的时间去拼搏出一片属于我的天下。那时的我，不在为生活的脚步而牵扯，那时的我可以带着父母，家人去想去的地方，不在会为那一顿父母觉得很贵的饭菜而去选择饿着肚子，我不舍望有对少钱财，只希望在父母健在的时候，有更多的时间去陪他们。
在我来北京之前，在我还在城市的各个地方为着面试而四处奔波的时候，这时候，和我一个宿舍的舍友传来捷报，起薪5k。我一下子，醒悟了，同样的我。为何不去像他们一样的去拼一下。去经历一下四个月的提升，去为未来，做好准备。
那时的我才看到，为来的我该是个什么的样子。未来的社会，未来的工作会是个什么的样子。有人说：年轻人，一定要在二十几岁的时候，就看到几年后，十几年后，甚至几十年后的社会，自己，家人会是什么 的样子。虽然现在的我，只能模糊的看到几年后的样子，但我相信现在我的这个决定是正确的，未来我的生活，也会因为这个决定而改变。我相信，未来的我会追的上我，任何一个同学的生活。不敢说是物质上超越，至少不会差多少的。
为来的我们，能够还会聚在一起的，相信就是生活上，工作上都还过的去的人。
我更相信，为来的我们IT的几个人，会越来越好。因为我们做出来别人不敢做的决定，因为我们都看到了为来的社会会发展成什么样子。我相信，我会过上我希望的生活，钱够用就好，用最多的时间去陪自己的家人，去让父母快乐。
我很早的时候，就有一个愿望。就是去到只能在电视上看到的北京看一看。
并且，带上自己的父母。那时的自己，想到的时，自己在北京已经有了稳定的工作，有那个能力。现在的我正在走着我所想好的路线，北京我已经来了，天安门，我也看了。下面就是，稳定的工作，和让在遥远的天边的父母家人接过来一起看一看。
父亲曾经说过，一辈子闯东闯西的，就是北京没有去看过。或许，这对于父母来说，这是一种情结吧，对于我来说，这是我必须做到的事，也是我为父母做的第一件可以很快就可以实现的事吧。
北京，一个让人很不想在这里生活的地方。但是为了未来的自己，我只能这样抉择，虽然有些无奈，但我相信我的选择。
我知道，五年后的我会完成那些曾经默默许下的诺言。
北京，我本不想来漂泊，但我相信不管是在哪里。我都会闯出属于我的一片天。
我本不想漂泊，但我相信我的抉择。
نافذة قو، ليلة رائع، صب في شادي، على الرغم من رائعة، لكن من الصعب تغطية مدينة تعب. ربما الضوضاء خلال النهار والنابضة بالحياة، بعد يوم من الهسهسة، هادئة تدريجيا إلى أسفل. تدفق الهواء لم يعد لا يهدأ، فقط الباردة والهادئة، حداد ومي، تحتاج إلى الارتياح. السماء، بلده صغيرة، ليلة السوق بذلك، كيف يمكن الناس الاستثناء. حتى في هذه ليلة، جلست أمام جهاز الكمبيوتر، ومن ناحية التحرك، وصوت اثيري, عقص.
الاستماع بعناية ومثل نضارة في ضوء القمر تتدفق بهدوء، ومثل الفاتيكان تشبه الصوت في الجبال المعبد القديم في ضرب هادئة، أكثر على امرأة قديمة في الستار خدر نفخة حنون، التجربة، مثيرة للاهتمام. ومع مرور الوقت، رشقات الرياح من النافذة، التي لا ترتعش الدب، بيت الموسيقى ضبابي وواضحة وميسرة حول القلب. فالليل أكثر وحيدا، القلب أكثر ثابتة، ممهدة طيات الأمور مؤقتاً. ولكن تحت هذه الطريقة العقلية، فإنه ليس وقت المناسب بالنسبة لي أن يكون انتعاش الأخيرة.
منذ أول أيام العام الجديد، هو يبتعد في الوقت، ولكن أنا كسول تدريجيا. تحدث منطقياً، الانضباط الذاتي للي، ينبغي أن لا توجد ظاهرة الكسل. أوقات الفراغ أحياناً 'تشينغ هوان'، يمكن فقط اندفاع مؤقتة لنقل فقط، نتيجة لفترة طويلة لضبط، كل شخص كسول مضاعف. ثم، في نهاية عمل تراكم الأعمال المنزلية، الإنسان يتعلق بالعلاقات، التدريب على المهارات اللازمة، وهذه أكثر جعل القلب أسوأ. وكان القلب مثل الندى صباح اليوم، الآن مثل الغبار اللؤلؤ.
一个没有诚信的人，
做什么都没人支持，
说什么都没人信任，
借钱时人人推脱，
遇事后没人帮忙，
就算信誓旦旦保证，
也不会有人相助！
一个人丑没关系，
只要有良心。
一个人穷不要紧，
只要诚信在。
一个人失钱失利都不是大事，
因为没钱可以再赚，
没利可以再干，
唯独失去诚信，
就再也不好换。
失信，有多严重？
对朋友失信，朋友不再同行；
对爱人失信，爱人就会心痛；
对家人失信，家人就会冷淡；
对孩子失信，孩子就会疏远；
对同事失信，同事就会指点；
对领导失信，领导不会重用；
对群众失信，群众不会认同。
失信，有多严重？
它能引来骂名，惹来众怒，
它能毁掉品行，斩断感情。
让信你的人，不再信，
让爱你的人，不再伴，
今后无论做什么，都难办，
不管以后说什么，都无用！
做人，千万别失信于人，
说话算话，才能换来信任，
言而有信，才能得到敬重。
讲诚信者，知己无数，
有诚信者，必有所成！
閱讀更多 沂蒙小同學 的文章
